Српско Позориште у Мађарској

Данашње Српско позориште у Мађарској основано је 1991. године када је Милан Рус, претходне године дипломиравши на Академији драмских уметности у будимпешти, поставио на сцену своју дипломску представу С. Мрожека - "Емигранти".

Првобитни назив позоришта је био “Српско - хрватско позориште-казалиш-те”. Представа је премијерно изведе-на на камерној сцени будимпеш-танског Позоришта Мадач, а Емигранти су исте године гостовали и на сцени Народног позоришта у Београду. Позориште је тада имало само два члана, - Милана Руса, оснивача, директора, уметничког руководиоца, редитеља и глумца а поред њега Јосу Маторица, глумца.

Политичка дешавања у Југославији су разумљиво имала одраз на судбину Позоришта, па је оно убрзо престало са радом. Две године касније глумац Милан Рус је прерадио старе сентандрејске црквене текстове и на основу њих режирао комад Сентандрејско јевађеље, у извођењу тзв. “Српског позоришног студија”, што је тадашњи назив за садашње “Српско позориште у Мађарској” Био је то амбициозно, веома лепо замишљен пројекат са чак 60 актера, а први пут је изведен на сцени Народног позоришта у Будимпешти (Nemzeti Színház). О значају представе, али и о целокупном подухвату између осталог сведочи и податак да је на представи присуствовао председник Мађарске Републике, господин Арпад Генц.

Српски позоришни студио је 1994. г. кренуо са великом турнејом по Мађарској, поред тога гостовали су и у највећим градовима Србије са самосталном продукцијом – рок опером о Св. Сави, под насловом Пастир вукова, коју је режирао и текст заједно са Драгомиром Дујмовим на писао Милан Рус. Аутор музике је био познати музичар, некадашњи вођа рок групе Тешка индустрија, те композитор театарске музике Габор Ленђел.

Наредне године уследило је тзв. Институализовање позоришта, када Српски позоришни студио мења назив у “Српско позориште Јоаким Вујић”. Тада Милан Рус режира Дирематову прераду Шекспиривог Кинг Јохана, која ће бити насловљена као Краљ Јован. Годину дана касније “Српско позориште Јоаким Вујић” премијерно је извело музички комад књижевника и преводиоца у Мађарској, Петра Милошевића под насловом Авала Експрес, који је био приказан у већини градова Мађарске, а такође и у Београду.

Година 1997. Доноси нове успехе, наиме тада је премијерно постављена на сцену Јонескова, Ћелава певачица у режији Валентина Венцела из Новог Сада. Исте године премиејерно је изведен и кабаре под насловом Стари пештански орфеум, заснован на старим мађарским шаљивим текстовима с почетка 20. века, у преводу на српски језик. Још током текуће године долази до реорганизације Позоришта, и након краће паузе, која је протекла у организационом раду, проблем се решава 1999. када месна општина месташца Ловре у близини Будимпеште, уступа позоришту адекватно место рад. Са тиме Позориште добија сталну сцену не далеко од главног града Будимпеште, а истовремено променило је и предашње име у “Српско позориште у Мађарској” са седиштем у Ловри.

Прва продукција настала у новом амбијенту била је Стринабергова, "Госпођа Јулија" која је изведена веома успешно у тумачењу сталних глумаца из Позоришта, Зорице Јурковић и Тибора Ембера, гостујућа глумица из Новог сада била је Силвија Крижан, док режија посвећена је госпођи Зорки Томашевић.

У пролеће 2000. године, чланови тадашњег ансамбла одлучили су се за изведбу једне дечје представе, у мају месецу почео је рад са пуним еланом да би се поставила прича на сцену под насловом Мудар Милош и чаробна фрула, комбинована заједно са српском народном музиком и плесом. Иста представа која је била приказана веома успешно пред ђацима будимпештанске Српске основне школе, доживела је такође веома леп успех и на Међународном фестивалу дечјих позоришта у Котору. Следеђе године тада већ добро уходани тим, Милан Рус и композитор Габор Ленђел Аранжирали су једну нову представу, а то је био мјузикл под насловом Милионер Микица, ансамбл је извео веома успешно са гостујућим глумцима.

Након тога новије остварење Српског позоришта у Мађарској била је занимљива комедија аутора Антонија Амурија која носи наслов: Како убити супругу. У идућој сезони, у пролеће 2003. Обновљена је прва српска оперета Сомборска Ружа која је постављена на сцену уз пратњу “живе” музике. Са том представом је био отворен Фестивал мањинских позоришта у Мађарској који се одржавао у будимпештанском новом грандиозном Националном Театру. Након тога следио је веома богат период у животу Позоришта, започео је Позоришни фестивал у Ловри, док се “Глумачки студио младих” представио се са првим комадом, а и најмлађи су изашли на сцену са дечјом представом у оквиру Дечје драмске радионице “Сунцокрет”.

Истовремено, из београдске елите стигао је писац, редитељ Радослав Дорић. Његов комад у сопственој режији под насловом Не дај Боже, да се Срби сложе јесте једно од најуспешнијих представа нашег Позоришта ( 2003.) На Фестивалу мањинских позоришта у Мађарској 2004. године публика је имала прилику да одгледа комад истог дана на српском, а и на мађарском језику. То је био прави изазов за све чланове нашег ансамбла.

У лето исте године био нам је гост чувени редитељ из Београда, Бора Драшковић. Он је са нашим глумцима поставио на сцену драму Ј. Гловачког, која носи наслов Антигона у Њујорку (2004.). Представа је била изведена на летњој позорници, што је било свакако једна новина за чланове , а такође и за гледаоце који редовито прате остварење Српског позориш

та у Мађарској. У новој 2005-ој години Позориште је прихватило позив београдског “Славија фестивала” тада ће се представити са обновљеном рок опером, Пастир вукова, аутори комада су Милан Рус, Габор Ленђел и Драгомир Дујмов.

Веб стрница позоришта: szinhaz.szerb.hu